Elektroencefalografija (EEG) je elektrofiziološka dijagnostička metoda u neurologiji. Ona registruje abnormalnosti moždane aktivnosti.
EEG je bezopasna, bezbolna, neškodljiva i jednostavna dijagnostička metoda. Ova metoda, analizom talasa moždane aktivnosti dijagnostikuje brojna neurološka obolenja.
Primarno, se EEG koristi za dijagnostikovanje epilepsije kao i za razlikovanje epileptičnih od neepileptičnih kriza svesti. Takođe ova dijagnostička metoda je našla primenu u brojnim kliničkim istraživanjima.
1. Ukoliko ste imali gubitak svest (jednom ili više puta)
2. Ukoliko imate od ranije postavljenju dijagnozu epilepsije i neophodno je kontrolno EEG snimanje i praćenje efekta antiepileptične terapije
3. Ukoliko imate neuobičajeno ponašanje – odsutnost, fiksiranje pogleda, nekontrolisane pokrete pojedinih delova tela.
4. Ukoliko ste imali epizode bizarnog ponašanja, poremećaja govora, ukoliko imate učestale mučnine i nelagodnost u stomaku,
5. Ukoliko imate učestale glavobolje koje su praćene ispadima u vidnom polju ili trnjenjem polovine lica ili tela.
6. Ukoliko ste imali neobične epizode tokom spavanja .
7. Ukoliko ste prekomerno pospani tokom dana, a Vaš neurolog je postavio sumnju na narkolepsiju
Epilepsije
Tumori mozga
Traumatska oštećenja mozga nakon povreda glave
Demencije uključujući Alchajmerovu demenciju
Neurodegenerativna obolenja
Encefalopatije različitog uzroka
Poremećaji spavanja
Infekcije mozga
Moždani udar i moždana krvarenja
Za potrebe EEG snimanja neophodno je da vam kosa bude čista.
Trebalo bi da je operete na dan snimanja, ili veče pre. Takođe je potrebno da ne koristite preparate za negu kose poput laka za kosu, balzama i gela .
Neophodno je ukloniti sav nakit sa glave radi lakšeg pristupa glavi za postavljanje elektroda.
Dozvoljeno je jesti pre snimanja, a obrok treba da bude lagan. Nemojte konzumirati kofeinske napitke (kafa, energetski napici, crni čaj) minimum 8-12 sati pre pregleda.
Na snimanje je potrebno poneti svu postojeću medicinsku dokumentaciju, neophodnu za sam pregled.
Ukoliko vam lekar prethodno nije naglasio da preskočite uzimanje nekih lekova pre EEG snimanja, slobodno popijte svoju redovnu terapiju.
Snimanje se izvodi tako što se postavlja specijalna kapa na glavu na kojoj se nalaze elektrode.
Snimanje se izvodi u ležećem ili sedećem položaju sa zatvorenim očima, u poziciji koja je ugodna za pacijenta. Tokom snimanja će biti potrebno da otvarate ili zatvarate oči ili da dišete duboko. Na kraju snimanja koristi se trepćuće svetlo.
Na ovaj način se, ukoliko postoje, mogu podstaći nepravilnosti u moždanoj aktivnosti.
Po završetku snimanja pacijenti se vraćaju uobičajenim dnevnim aktivnostima. Neophodno je nakon povratka kući oprati kosu.
Obavlja se u budnom stanju i prosečno trajanje snimanja traje od 20 do 30 minuta. Rade se standardne aktivacione metode fotostimulacije i hiperventilacija (tokom koje se duboko diše).
EEG posle deprivacija spavanja je snimanje koje se radi nakon neprospavane noći (deprivacija). Cilj ovog ispitivanja je da se pacijent nespavanjem umori i da ujutru zaspi za vreme EEG snimanja.
Električna aktivnost mozga se snima u budnosti neposredno pre spavanja, po uspavljivanju, tokom spavanja i potom u budnom stanju nakon spavanja.
Snimanje traje 40 – 45 minuta. Ovim snimanjem mogu se registrovati promene u električnoj aktivnosti mozga koje nije moguće dobiti standardnim EEG snimanjem, a koje su značajne za postavljanje dijagnoze epilepsije .
Noć pre testa ne smete da spavate!
Izbegavajte konzumiranje napitaka sa kofeinom (kafa, čaj, koka kola) zato što mogu uticati na rezultate ispitivanja.
Neurologija je konzervativna grana medicine. Njena odgovarajuća hirurška specijalnost sa kojom se preklapa u lečenju pacijenata je neurohirurgija.
Neurologija se bavi ispitivanjem neuroloških pacijenata, sprovođenjem određenih neuroloških dijagnostičkih procedura, postavljanjem dijagnoze i lečenjem nervnog sistema.
Nervni sistem čoveka se deli na centralni i periferni, te se i sama neurologija bavi lečenjem: mozga i krvnih sudova mozga, kičmene moždine, kranijalnih i perifernih nerava, mišićnog sistema.
Najčešća i najznačajnija neurološka obolenja su: glavobolje, vrtoglavice, šlog-moždani udar, intracerebralne hemoragije-moždana krvarenja, gubitak svesti, epilepsije, demencije (Alchajmerova bolest), Parkinsonova bolest, neuropatije, polineuropatije, radikulopatije, mijastenija gravis, multipla skleroza.
Specijalistička ordrinacija za neuropsihijatriju
